Beograd, 17.05.2013 – U okviru ciklusa predavanja “Milanski edikt i Car Konstantin”, u prepunoj sali Kule Nebojše na Donjem gradu Beogradske tvrđave, episkop zapadnoamerički, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Libertvilu, dr. Maksim Vasiljević, održao je predavanje o „Pojmu svetosti i svetosti srpskih vladara“.

U svom izlaganju Preosvećeni vladika Maksim je objasnio etimološko poreklo reči „svet“, na jevrejskom „kadoš“, što znači razdvojen i različit. Bog se naziva i doživljava kao „par exellence“ personalno i Sveto Bitije. Za iskustvo Crkve čovek je svet, kao izdvojen i neponovljiv, ako iz anonimnosti individue doseže do unikatnosti ličnosti. U zajednici ličnosti svaki svetitelj je izuzetan i neponovljiv kroz postignuti odnos sa Izuzetnim Neponovljivim i Svetim u liturgijskom opitu Crkve.

„Jedan je svet, Gospod Isus Hristos“, a kroz Njega i u Njemu sav narod Božji zadobija svetost po blagodati. Različitost se zadobija u zajednici sa Bogom, koji nas priziva da budemo sveti kao on sam. Nema svetosti u individualizmu i otuđenosti. Postoje pogrešna shvatanja pojma svetosti. Od mnogih se može čuti da je svet onaj ko ne greši, čime se svetost svodi na jedan moralni aspekt, koji je daleko od onoga što smo naučili kroz jevanđelja. Farisej je kao moralan osuđen od Gospoda a carinik opravdan.

U drugom delu izlaganja Preosvećeni vladika Maksim je istakao da su Srpski srednjovekovni vladari, kao i Sveti car Konstantin, u svom životu pokazali nesebičnu žrtvu za druge i spremnost za odricanje od svih privilegija koje pruža svetovna vlast. Većina srpskih vladara je po povlačenju sa prestola odlazila u monaštvo i svoj život potpuno predavala Bogu.

Nakon predavanja, prisutni su imali priliku da posete stalnu izložbenu postavku Kule Nebojše.