Atina 28.11.2012. – Evropski centar za vizantijske i post-vizantijske spomenike i Institut za istorijske studije pri Nacionalnom istraživačkom fondu Grčke organizovali su u Atini međunarodni skup na temu „Raskršće grčke i srpske istorije. Od teorije do prakse. Paradigma Kule Nebojša“, sa akcentom na promovisanju veza između Grčke i Srbije. Glavna tema ovog skupa bio je projekat revitalizacije Kule Nebojše na Beogradskoj tvrđavi.

Projekat „Revitalizacija, konzervacija i ponovna upotreba Kule Nebojše u starom delu grada Beograda“ ocenjen je na ovom skupu kao krucijalan u okviru grčko- srpske kulturne saradnje. Njegova realizacija započela je 19. decembra 2007. godine, prilikom potpisivanja Sporazuma o saradnji u Grčkom parlamentu. Evropski centar za vizantijske i post-vizantijske spomenike i Grad Beograd potpisali su ugovor o saradnji 25.12.2007. godine, a projekat je vodilo i realizovalo JP „Beogradska tvrđava“. Ovaj jedinstveni muzej posvećen je istoriji Kule, životu i delu Rige od Fere, prvom srpskom ustanku, kao i životu u Beogradu, novoj prestonici Srbije, u prvoj polovini XIX veka.

Na međunarodnom skupu posebno je naglašen značaj kulturne saradnje između Grčke i Srbije, i istaknuta originalnost projektnog i dizajnerskog rešenja postavke u Kuli Nebojša. Posebnu pažnju učesnici skupa posvetili su samoj implementaciji projekta i njegovoj trenutnoj funkciji i upotrebi, restauratorskim radovima i principima obnove, kao i planiranju daljeg korišćenja Kule Nebojša za različite kulturne sadržaje.

„Imajući u vidu tešku finansijsku situaciju, koja je pogodila sve nas koji se bavimo kulturom, a posebno složen i osetljiv sektor zaštite kulturnog nasleđa, zadovoljni smo i zahvalni grčkim donatorima i kolegama na prilici da se realizuje jedan ovakav projekat. Velika je čast priznaje koje smo dobili za naš rad. Kula Nebojša je veoma važan deo istorije Beograda“ – izjavila je direktorka JP „Beogradska tvrđava“ Ivana Lučić – Todosić.

Ona je naglasila da je projekat revitalizacije Kule Nebojša bio najobimniji i najzahtevniji projekat iz oblasti očuvanje i zaštite kulturne baštine i predstavlja pionirski poduhvat iz oblasti očuvanje i zaštite kulturne srpske baštine na ovim prostorima, a da bi završetak multifunkcionalne sale u tvrđavskom bedemu omogućio razvoj kulturnog centra.

Projekat su zajedno finansirali Grad Beograd, JP „Beogradska tvrđava“, Grčko ministarstvo spoljnih poslova, Grčko ministarstvo za kulturu i turizam, Evropski centar za vizantijske i post-vizantijske spomenike i Grčki parlament sa ključnom materijalnom i moralnom podrškom. Finansijska pomoć Grčke ovom projektu iznosila je oko 1,34 miliona evra. U revitalizaciji Kule Nebojša učestovali su Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu i Zavod za Zaštitu kulturnih spomenika Srbije. Na osnovu tehničkog projekta izveden je složen zadatak restauracije koji je počeo 2009. godine. Revitalizovana Kula Nebojša otvorena je za posetioce 29. aprila 2011. godine u prisustvu tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, predsednika Grčke Karolosa Papuljasa, gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i drugih uglednih zvanica.

Ovim projektom Beograd je unapređen u kulturnom, ambijentalnom, tursitičkom i finansijkom pogledu, a Kula Nebojša je dobila na značaju kao mesto sećanja i odavanja počasti za Grke značajnoj ličnosti – Rigi od Fere. Isto tako postala je simbol prijateljstva i saradnje između naroda Balkana.