LjUBIGRAD – BELANA
(ljubi Beograd, bela Ljubljana)
Džim Simke (Jim Sumkay), fotografije
Savsko šetalište, park Kalemegdan
29.11.2011 – 15.01.2012.
Izložba je otvorena u utorak, 29. novembra 2011. godine u 12 časova. Posetioci će moći da je pogledaju do 15. januara 2012, na Savskom šetalištu u parku Kalemegdan.
Organizacija i produkcija izložbe: Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd u saradnji sa Srpskim kulturnim centrom “Danilo Kiš” iz Ljubljane i JP “Beogradska tvrđava”.
Podrška: Grad Beograd, Ambasada Slovenije u Beogradu, Ambasada Belgije u Beogradu, KOTO d.o.o., NS Plakat
“Ljubljana i Beograd na fotografijama Džima Simkea izgledaju kao većina (centralno-) evropskih gradova. Ovu univerzalnost možemo prepoznati kao rezultat umetnikovog dara da prepozna zajedničko u situacijama ili okolnostima za koje bi se, po svakoj logici kontekstualizacije sadržaja, usudili da pretpostavimo da je autohtona ili specifična, „samo naša“ ili „samo njihova“. Neutralnost njegovog pristupa neposrednom okruženju, na taj način, paradoksalno, dobija izvesno političko značenje. Anonimni fotograf kao da nam poručuje da sve interpretacije i koncepcije identiteta i autentičnosti prestaju da važe u „javnom međuprostoru“, u praznom hodu svakodnevice. Ljubljančani i Beograđani na ovim fotografijama kreću se od jednog do drugog mesta produkcije i konzumiranja, ostavljajući trag sopstvene slow-motion realnosti – anonimnost fotografa kao svojevrsna umetnička intencija najbolje se preslikava i prepoznaje na licima i u držanju bezimenih anti-junaka njegovih foto-serija. Utoliko nam se, s razlogom može učiniti, da je zvuk u pozadini ovih prizora neka vrsta tišine velikog grada, obrnuta ili ispražnjena zvučna perspektiva u kojoj nas, po običaju dočekuju buka i vreva saobraćajnih gužvi i užurbanih šetača u pešačkim zonama. Tišina koju, na najjasniji način, čujemo kada stanemo ispred fotografije dva romska muzičara sa ljubljanskih ulica pored čijih lica je neko od posetilaca tamošnjeg parka Tivoli ugasio cigaretu, dokazujući time tvrdnju da Simkeove fotografije najbolje „komuniciraju“ sa publikom u javnom prostoru. U to ime, radujemo se što će iste ove fotografije, posle tromesečne izložbe u Ljubljani, sada naći pred kalemegdanskom publikom i želimo im „srećan povratak“ u beogradsku svakodnevicu”.
Vladimir Tupanjac
(iz kataloga izložbe)
Biografija Džim Simke
Džim Simke (Jim Sumkay), najpoznatiji među anonimnim fotografima, kako o sebi kaže, rođen je 1954. godine u Liježu. Za školovanje se zainteresovao tek pošto je otkrio sekciju likovnih umetnosti. I to, pre nego što će postati socijalni slučaj, a potom i vaspitač. Tek odnedavno se bavi fotografijom. Kao što je bio slučaj sa slikanjem, a potom i sa alkoholom, postaje ”zavisnik”. Ovaj fotograf sa ljudskim licem, užurbano fotografiše svakodnevicu. Slobodan, uporan, ide u susret ljudima, ulažući svu svoju energiju u stvaranje uredne hronike, bez kraja, o tome kako se živi, šta se dešava, (ili ne dešava), tamo gde se nalazi. Običnost i izuzetnost. U gradu ili na selu. Na suncu i u sred noći. Na seoskom vašaru, na gradilištu, na izlasku iz crkve, u predgrađima, u bašti modernog kafea. Svi voljni, deca, starci, zaljubljeni, psi, mačke… Svaki prizor uredno datiran i lociran. Posao od društvenog značaja, jer ”slikanima” vraća odraz u ogledalu, brzo i, ako je moguće, u kontekstu, izlažući fotografije na železničkoj stanici Liježa (gde se radovima ne nazire kraj), u bolnici, u kapeli, u izlozima ulice Danser, ili u Eupenu, Poatjeu, Parizu, Berlinu, Nju Orleansu. Takođe na veb-sajtu Univerziteta u Liježu i u ”no comment” mejlovima koje šalje prijateljima. A! da! Džim se dobro oseća u Liježu, ali je opušten i u Anveru, Briselu, Parizu, u Italiji ili Kot-d’Armoru. Svuda gde ima ljudi, sa kojima može da razgovara i koje može da fotografiše.
Iz teksta Žorža Verševala (Georges Vercheval) “O prizorima – Džim Simke”, objavljenog u Le Journal de Culture et Démocratie #19, 2008
Pogledajte fotografije sa otvaranja izložbe…
