Саградили су је Аустријанци двадесетих године XVIII века. Турци су је само делимично порушили и после тога прилагодили својим потребама. Ова касарна се види на плановима из прве половине XIX века, где се спомиње као болница «царске низамске војске». После предаје Тврђаве Србима, оронула грађевина је потпуно срушена

У источном углу Горњег града, између остатака две касарне, све до Другог светског рата налазио се мали барутни магацин. Грађен је у периоду 1725–1736. године као већина барутана у тврђавама XVIII века.

У време аустријске реконструкције тврђаве тридесетих година XVIII века подигнута је зграда у којој је смештена команда Београдске тврђаве – зграда Главне страже. Султан Махмуд I (1730–1754), за чије је владавине Београд поново дошао у руке Турске, доградио је бочне галерије и минарет претворивши здање Главне страже у џамију. У њој су се чувале бројне […]

Током допунских истраживања југоисточног бедема Горњег града Београдске тврђаве, археолози су дошли до остатака блокхауса из 18. века., грађевине која би највише одговарала савременом бункеру. Објекат је имао два спрата, пет отвора за пушке и у њему су били смештени војници који су бранили бочни прилаз бастиону. Настао је у периоду када су Београдску тврђаву […]

Остаци римског утврђења – логора Легије IV Флавије, веома су слабо очувани, будући да леже под темељима млађих фортификација или су у потпуности разорени током потоњих градњи. Иако се остаци логора данас могу видети тек на ретким местима, њихов распоред сведочи о пространом утврђењу, чија је брањена површина била око 20 хектара. Улаз у римски […]

Колоквијални назив Источно подграђе данас носи мало утврђење на најистуренијем делу Дунавске падине. Подигнуто је у последњој етапи развоја средњовековних фортификација, у првим годинама владе краља Матије Корвина (1458–1490), истовремено с топовском кулом на улазу у Дунавско пристаниште, данашњом Кулом Небојшом. У циљу одбране североисточног дела града у условима ратовања артиљеријским оружјем, ово предутврђење је […]

Ова целина представљала је источни улаз у Доњи град са стране Дунава, односно Видин капије. Комплекс се састојао од две капије: Источне капије I и Источне капије II. Источна капија I, са четвртастом кулом, настала је у XV веку. Источну капију II, насталу у XVIII веку, чиниле су две плитке полукружне куле. Читав комплекс постојао […]

Бедем је сачуван у висини од два до пет метара, али услед великог насипања терена и нивелационих радова у првој половини XVIII века, највећи део остатака бедема остао је испод нивоа тла. Бедем је имао шест кула. Данас су видљиви делови североисточног бедема у близини Археолошког института.

У непосредној близини Великог барутног магацина испод споменика «Победник», у западном подграђу, у време аустријске реконструкције настао је и један мањи магацин који је порушен приликом бомбардовања Београда 1944. године.

Сава капија се налази на главном прилазу који је са јужне стране, уз обалу реке Саве, водио ка Западном подграђу и даље Доњем граду. На овом месту првобитно је, у време владе краља Стефана Душана, изграђен Јужни бедем подграђа са Јужном капијом. Тај бедем се низ Савску падину спуштао до обале Саве. Крајем 17. века, […]