Римски бунар на Горњем граду није грађевина из античког доба, већ је много млађа, датира из прве половине 18. века. Име су му дали Београђани у 19. веку, истичући придевом римски његову старост и мистичност. У време када је зидан, бунар се налазио у рову, испред већ порушеног средњовековног замка. У Ратном архиву у Бечу […]

Данашња капија у југозападном бедему Горњег града потиче с краја 17. века, из времена када су изграђена прва артиљеријска утврђења која је пројектовао Андреа Корнаро. Капија је пробијена у бедему који је првобитно подигнут у 15. веку, али она не потиче из тог периода, већ је грађена знатно касније. Наиме, први пролаз на овом месту […]

Равелин који се налази испред капије на аустријским плановима носи назив „Лоренскиˮ, по лоренском пуку који је био смештен у тврђави у време двогодишње аустријске окупације 1688–1690. године. Равелин је грађен крајем 17. века, у годинама смене превласти између Аустијанаца и Турака, а обнављан је у два наврата, 1717. године и средином 18. века. На […]

Макета замка деспота Стефана Лазаревића, рад вајара Коље Милуновића, постављена је приближно у средишту средњовековног замка. Овај део тврђаве претрпео је највеће промене и највећа разарања током времена, а посебно крајем 17. века, када су у великој експлозији барута, приликом турске опсаде, готово до темеља разнети бедеми и куле замка. Рашчишћавањем тих рушевина, добијен је […]

Споменик „Победникˮ свакако представља најпрепознатљивији симбол Београда. Настао је у годинама пред Први светски рат, али је његово уобличавање трајало необично дуго. Споменик у част победе српске војске у балканским ратовима првобитно је замишљен као фонтана, која је требало да буде постављена у самом средишту Београда, на Теразијама. Посао је поверен једном од најзначајнијих уметника […]

У близини некадашњег улаза у замак деспота Стефана Лазаревића, код остатака покретног моста, постављено је спомен обележје које подсећа на највећу и најславнију битку у историји Београда, када је град стекао познати епитет бедем хришћанства. Управо на овом месту, на мосту, у ноћи између 21. и 22. јула 1456. године одиграла се одлучујућа битка између […]

Чесма Мехмед-паше Соколовића представља једину задужбину овог знаменитог турског везира у Београду. У време када је подигнута, између 1576. и 1577. године, овај део тврђаве изгледао је потпуно другачије, па се чесма налазила у рову, испод моста који је водио ка главној капији замка (остаци ове капије налазе се насупрот чесме). Чесма је направљена као […]

Дефтердарова капија налази се насупрот Сахат-капији, готово на средини северозападног бедема Горњег града. Капија је добила назив у 18. веку, према речи турског порекла, дефтердар, којом се означавала функција регионалног заповедника финансија (интенданта). На месту Дефтердарове капије у средњем веку налазила се једна мања (северна) капија, која је из рова испред некадашњег замка водила ка […]

Зиндан капија подигнута је средином 15. века ради боље заштите Источне капије, која је у то време била главни улаз у град. Капија заправо представља мало предутврђење – барбакан, сачињено од двеју масивних полукружних кула, између којих је пролаз. Простор према угаоној кули Горњег града затварао је лучни бедем, висок око 11 м. Пред капијом […]

Леополдова капија налази се у најстаријем делу београдских бастионих фортификација, а њена изградња започела је непосредно након аустријског освајања града 1688. године. Капија није била завршена одмах, већ неколико година касније, у току радова којима је руководио Андреа Корнаро. Садашња монументална барокна фасада заправо је млађа од саме капије, направљена је у време великих аустријских […]