Спомен-биста Јована Дучића постављена је 1993. године поводом педесет година од смрти песника. Рад је Дринке Радовановић. Јован Дучић (1871–1943) књижевник и академик. Прешао пут од учитеља по српским школама у Аустроугарској, до дипломате у европским градовима од 1912. до 1941. године. Писао песме, путописе, есеје о књижевности и афористику.

Промене у градитељским концептима током османске и аустријске управе над тврђавом нарочито су видљиве у комплексу Сахат капије, уз коју се данас налази још једна капија. Она је подигнута у оси главне тврђавске Стамбол капије, у време аустријске владавине Београдом, током треће деценије 18. века. На бочним странама капије изведене су по четири декоративне нише. […]

Бронзана фигура мушкарца са плаштом јесте споменик деспоту Стефану Лазаревићу, који представља својеврсну успомену на знаменитог српског владара, књижевника и градитеља, за чије владе је Београд први пут постао престоница Србије. Деспот Стефан, син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице, наследио је Србију којој је бој на Косову нанео тежак ударац и која је морала […]

Спомен-биста Кости Таушановићу, рад је вајара Ђорђа Јовановића из 1905. године. Коста Таушановић (1854–1902) истакнути српски политичар, министар и привредник.

Деспотова капија са Диздаревом кулом често се назива и Источном горњоградском капијом. У средњем веку се на овом месту налазио главни улаз у Београдску тврђаву. Заједно са североисточним бедемом представља најбоље очувани сегмент средњовековног Горњег града из прве половине XV века. Деспотова капија, која је једина очувана у свом првобитном облику, састојала се, сходно постојању […]

Спомен-биста Стевана Мокрањца постављена је 1964. године и рад је вајара Ристе Стијовића. Стеван Мокрањац (1856–1914) композитор, музички педагог, академик. Био је хоровођа Београдског певачког друштва и професор Српске музичке школе. Бележењем народних мелодија постаје оснивач српске етномузикологије, а његова дела црквене музике спадају у најистакнутија дела православног богослужења.

Спомен-биста Радоја Домановића постављена је 1973. године и рад је вајара Небојше Митрића Радоје Домановић (1873–1908) књижевник, приповедач и сатиричар. Његове чувене сатире Данга, Мртво море, Страдија и Размишљање једног обичног српског вола одсликавају људске односе невезано за време и географски простор.

Спољна Стамбол капија налази се на правцу главног прилаза тврђави. Испред ње је првобитно био постављен дрвени мост, који је крајем 19. века замењен земљаним насипом. Капија се одликује веома једноставном конструкцијом и сачуван је њен изворни облик, само јој недостају дрвене вратнице. Грађена је од тесаника, са сегментним луком који има јасне одлике турског […]

Први равелин је изграђен према пројекту Николе Доксата де Мореза у трећој деценији 18. века. Током 18. века, у три темељне реконструкције, тврђава је претворена у модерну бастиону артиљеријску тврђаву. Тада је у највећем добила данашњи изглед. Једна од великих реконструкција је урађена на основу пројекта славног Швајцарца, барона Доксата де Мореза, храброг војника и […]

Приближно на пола пута између капија на Великом равелину налази се зграда тврђавске страже, окренута фасадом према Стамбол капији. У њој је данас смештена Галерија Природњачког музеја, у којој се повремено организују изложбе из збирки минерала, флоре и фауне са подручја Србије. Зграда је подигнута у трећој деценији 19. века за потребе турске тврђавске посаде. […]