Спомен-биста Јовану Гавриловићу, подигнута 1891. године. Рад је Петра Убавкића. Јован Гавриловић (1796–1877) државник, политичар и јавни радник.

Спомен-биста Ђури Даничићу, рад је вајара Петра Убавкића из 1891. године. Ђура Даничић (1825–1882) књижевник, филолог и професор Велике школе. У богатом опусу посебно место припада преводу Старог завета на савремени српски језик.

Спомен-бисту Војиславу Илићу, подигао је Одбор београдских девојака 1903. године Рад је вајара Јована Пешића. Војислав Илић (1860–1894) песник, потомак чувене београдске породице. Зачетник је модерне лирике у српској књижевности. Београду је посветио песму Над Београдом. Песма Гласник слободе говори о тамновању Риге од Фере у Кули Небојша.

Спомен-биста Ђури Јакшићу, рад је вајара Петра Убавкића. Бисту је подигло Типографско певачко друштво «Јакшић» 1896. године. Ђура Јакшић (1832–1878) песник и сликар. Био је учитељ у многим местима у Србији, коректор државне штампарије. Писао песме и драме, а сликао портрете, иконе и историјске композиције у романтичарском маниру.

Спомен-биста Симеона Роксандића заправо је аутопортрет, постављен на Малом Калемегдану 1965. године. Симеон Роксандић (1874–1943) вајар. Рођен у Мајским Пољанама, код Глине у Банији. Основну школу засвршио је у Глини, средњу у Загребу, а Уметничко-занатску у Будимпешти. Студирао је на Академији уметности у Минхену. Излагао у земљи и иностранству. Извајао је 36 биста, 13 рељефа, […]

Спомен-биста Јанка Веселиновића, рад је вајара Перише Милића из 1935. године. Јанко Веселиновић (1862–1905) књижевник. Радио је као новинар, уредник београдских листова и драматург Народног позоришта. Писац је приповедака, историјских романа (Хајдук Станко) и позоришних комада (Ђидо, Потера).

Спомен-биста Милоша Црњанског подигнута је 25. октобра 1993. године поводом стогодишњице рођења писца и рад је вајара Дринке Радовановић. Милош Црњански (1893–1976) песник, приповедач, драмски писац, романсијер. Рођен је у Чонграду у Мађарској, студирао историју уметности у Бечу, а дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Радио као професор, новинар и дипломата.

Спомен-биста Милоша Н. Ђурића подигнута је 1978. године, рад је вајара Миодрага Живковића. Милош Н. Ђурић (1892–1967) хелениста, класични филолог, преводилац, професор Београдског универзитета и члан САНУ. Објавио читав низ радова и превода (Илијада и Одисеја, дела Платона и Аристотела).

Спомен-биста Борисава Станковића, подигнута је 1976. године, рад је београдског вајара Небојше Митрића. Борисав Станковић (1876–1927) књижевник. Рођен у Врању, где је и започео школовање. Наставља школовање у Нишу и Београду. Један је од најутицајнијих зачетника модерне српске прозе. Најпознатије дело му је Нечиста крв.

Спомен-биста Алексе Шантића, постављена је 1968. године, рад је вајара Александра Зарина. Алекса Шантић (1868–1924) књижевник и академик. Рођен у Мостару, који је оставио видан траг у његовом песничком опусу.