Декоративна фигура за пилон „Геније смрти“ вајара Ивана Мештровића настала је пред велику Међународну изложбу у Риму 1911. године. Србија је том приликом у парку виле Ђулија подигла национални павиљон у којем су била изложена дела најзначајнијих уметника са наших простора. Мештровићева идеја била је да склуптура Геније смрти стоји као пилон испред Павиљона. Скулптура […]

Скулптура «Уморни борац» урађена је у бронзи и настала је 1935. године на основу мермерног оригинала Томе Росандић који се чува у Народном музеју у Београду.

Скулптура «Партизан са децом», рад је вајара Јелене Јовановић из 1950. године.

Београдски Зоолошки, познат и као Врт добре наде, налази се у оквиру Београдске тврђаве, тачније на Малом Калемегдану. Отворен 12. јула 1936. године, београдски зоо врт је настарији и највећи зоолошки врт у Србији. Током Другог светског рата, Врт је два пута бомбардован: 1941. године и 1944. године, када је у великој мери страдао. Зоолошки […]

Споменик Бранку Радичевићу постављен је 1955. године. Рад је вајара Александара Зарина. Бранко Радичевић (1824–1853) песник. Првобитно је писао на немачком језику, а затим приступа српским књижевном кругу окупљеног око Вука Караџића. Године 1883. његови посмртни остаци пренети су и покопани на Стражилову

Марко Миљанов (1833–1901) црногорски јунак, војсковођа, војвода и писац. Писао успомене из сопственог живота и живота других људи. Главно дело му је Примери чојства и јунаштва.

Спомен-биста Јаши Продановићу, рад је вајара Сретена Стојановића из 1958. године. Јаша Продановић (1867–1948) политичар и књижевни историчар. Писао је политичке брошуре и саставио две антологије народних песама и приповедака.

Спомен-биста Јовану Скерлићу, постављена је 1967. године. Рад је вајара Градимира Алексића. Јован Скерлић (1877–1914) књижевни критичар, професор Београдског универзитета, уредник Српског књижевног гласника, оснивач и први секретар Удружења књижевника.

Спомен-биста Јовану Суботићу, постављена је 1896. године и рад је вајара Ђорђа Јовановића. Јован Суботић (1817–1886), био је доктор филозофије, адвокат, српски песник и политичар.

Спомен-биста Ивану Горану Ковачићу, рад је вајара Војина Бакића из 1969. године. Иван Горан Ковачић (1913–1943), био је књижевник, преводилац и новинар. Његова поема „Јама“ доживела је велики број издања и превода. Издање на француском језику из 1948. године илустровао је чувени Пабло Пикасо.