Налази се недалеко од фонтане «Рибар». Изградњу павиљона финансирао је Град Београд. Пројекат је израдио Завод за заштиту споменика културе града Београда (архитекте Александра Шевић и Љиљана Контић). Свечано је отворен 16. априла 2004. године променадним концертом Оркестра полиције. Традиција лепог звука у парку Калемегдан је настављена. ЈП «Београдска тврђава» сваког викенда током летњих месеци […]

Споменик захвалности Француској налази се у делу парка уређеном по угледу на француске паркове, са високим и фино обликованим четинарима и цветним лејама. Подигнут је у знак захвалности српског народа за помоћ коју му је Француска пружила током Првог светског рата, о чему сведочи и натпис на задњој страни постоља: „Волимо Француску као што је […]

Фонтана се налази у средишту најстаријег дела парка Калемегдан. Скулптуру рибара који се бори са змијом, изливену у бронзи, поручили су београдски општинари од познатог вајара Симеона Роксандића, а он ју је извајао за време свог боравка у Риму, 1906. године. Међутим, већ следеће године, на путу за Балканску изложбу у Лондону, скулптура је загубљена, […]

Споменик подсећа на догађај из пролећа 1867. године који је означио ослобођење Србије од турске власти. Подигнут је поводом стогодишњице тог догађаја, 1967. године. Само место предаје кључева налази се неколико метара иза споменика и обележено је малом земљаном хумком око које су засађене тује. Ферман о предаји управе над српским градовима је кнез Михаило […]

Први објекат парковске архитектуре у Београду су степенице према Париској улици, настале у првој деценији XX века по пројекту Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. У близини степеништа налази се декоративна чесма настала у истом периоду. По завршетку Првог светског рата настављени су радови на уређивању Савског шеталишта. Радови су завршени 1928. године изградњом […]

Гробница народних хероја подигнута је 1948. године. Гранитне плоче којима су облежена гробна места Ђуре Ђаковића (1886–1929), Ивана Милутиновића (1901–1944), Иве Лоле Рибара (1916–1943) донета су за градилишта храма Светог Саве, а попрсја су рад вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Године 1957. ту је сахрањен и Моша Пијаде (1890-1957), чија је биста рад вајара […]

Јапанска чесма подигнута је августа 2010. године, у знак захвалности јапанском народу за донације које је Град Београд добио. Чесма је дело вајара Бојана Митровића. Иницијативу за изградњу симбола пријатељства два народа покренуо је лист „Блиц“ у јулу 2008. године.

Средином 19. века, након што је тврђава изгубила војну функцију, започело је уређење празног простора који је раздвајао београдску варош од утврђења, по узору на паркове европских метропола тог времена. Најстарији планови о уређењу Калемегдана потичу из 1867. године, а направио их је први београдски урбаниста Емилијан Јоксимовић. Тада је простор пошумљен и уређен по […]

Уметнички павиљон «Цвијета Зузорић» подигнут је на Малом Калемегдану 1928. године прилозима Друштва пријатеља уметности «Цвијета Зузорић», а по идеји Бранислава Нушића са намером да «шири интерес за уметност и ствара услове за њен напредак и развитак у нашем народу». Зграда је рађена према пројекту архитекте Бранислава Којића. Павиљон је имао посебан значај од оснивања […]

Фонтана «Буђење» постављена је испред павиљона «Цвијета Зузорић» 1936. године и рад је вајара Драгомира Арамбашића.